Предраг Бојанић, инжењер на градњи хидроелектране, ратни је инвалид без ноге, упознаје у санаторију за очне болести Љубицу Ромић, девојку која је у рату изгубила вид. Примаријус Вранчић предлаже Буби да се пре операције која би јој могла вратити вид одмори у оближњем пансиону у којем станују Бојкан и његов пријатељ др. Жарко Митровић, Вранчићев помоћник. Домаћица пансиона, тета Ема, у почетку тешко прихвата Бубу, јер је љубоморна на гошће у пансиону, али се постепено с њом зближава. Буба и Бојкан проводе све више времена заједно, забављају се скијањем, а на крају се и заљубљују. Она не зна за његову ману. У пансион долази Лела, Мирковићева пријатељица, и својој несмотреношћу изазове нервозу и Емину љубомору, а затегнутост ситуације појачавају чињеница да се термин операције ближи као и то што се Бојкан осећа нелагодно због прикривања инвалидности
Наслов | Samo ljudi |
Године | 1957 |
Жанр | Љубавни, Драма |
Цоунтри | Yugoslavia |
Студио | Jadran Film |
Цаст | Tamara Miletič, Milorad Margetić, Nikša Stefanini, Olivera Marković, Stjepan Jurčević, Nela Eržišnik |
Посада | Branko Bauer (Director), Arsen Diklić (Writer), Bojan Adamič (Original Music Composer), Branko Blažina (Director of Photography), Radojka Tanhofer (Editor), Vladimir Tadej (Production Design) |
Кључна реч | bodily disabled person, mountain, clinic, snow skiing, blind girl |
Издање | Jul 02, 1957 |
Рунтиме | 106 минута |
Квалитет | HD |
IMDb | 5.20 / 10 од стране 4 корисника |
Популарност | 1 |
Буџет | 0 |
Приход | 0 |
Језик | |