Епски вестерн „Било једном на Дивљем западу” један је од најбољих филмова тога жанра, слојевита прича о умирању једног света и рађању новога. Одметници и револвераши, који су деценијама владали Западом, нестају у крвавим обрачунима, а свет урбане цивилизације који започиње трасирањем железнице и повезивањем дивљине, започиње свој живот симболичном изградњом железничке постаје око које ће настати град.
Деца капетана Фон Трапа – њих седморо – добијају нову гувернанту. Уз бројне перипетије, гувернанта Марија постаје део ове породице, али их Други светски рат приморава да беже из Аустрије. Уз то, она успева да оформи певачку групу – учећи децу како да певају, како да воле певајући и певањем отклоне страхове...
Филм описује силовање жене и касније убиство њеног мужа кроз веома различите приче четири сведока, укључујући силоватеља те, преко медија, мртвог мушкарца. Приче су међусобно контрадикторне, што оставља гледаоцу да просуди која је од њих, ако иједна, тачна. Прича се развија у присећањима четири ликова - бандита Тађōмаруа, убијеног самураја, његове жене и безименог дрвосече - на догађаје који су се одвили једног послеподнева у лугу. Али то је исто тако присећање у присећању јер приче сведока разузданом становнику износе дрвосеча и свештеник док у разрушеној стражарници званој Рашомон чекају завршетак кишне олује.
Њујорк за време Адвента док град обележава Дан захвалности и припрема се за скору прославу Божића. Кад види да унајмљени Деда Мраз посрће од алкохола, амбициозној Дорис се учини да је све пропало. Она је организаторка прославе Дана захвалности и божићних догађања у њујоршкој робној кући Мејсис, енергична млада жена која пијаном дедици мора хитно пронаћи замену. Случајно одабере Криса Крингла, симпатичног старца дуге беле браде који се одмах свиди њеној ћеркици Сузан и којем одело Деда Мраза стоји као саливено. Крис убрзо почне да тера купце причом о превисоким ценама и тврдњом да је он прави Деда Мраз, чиме испрва изазове незадовољство Дорисиног шефа Џулиана. Међутим, он убрзо схвати да Крингл на тај начин додатно привлачи купце, те тиме иритира његове конкуренте.
Детектив Вергилије Тибс је ухваћен у расне тензије америчког Југа кад је ухапшен након убиства истакнутог бизнисмена. Тибс је једноставно чекао следећи воз на станици у Спарти, Мисисипи и конфузија ускоро решенa, али када шеф локалне полиције Гилеспи сазнаје да je Тибс број један стручњак за убиства у Филаделфији, он невољно тражи његову помоћ. Убијени мушкарац, господин Kолберт, дошао је у Спарту са севера ради изградње нове фабрике, а његова супруга и пословни сарадници одмах упиру прстом у Ендиkота, најмоћнијег човека у округу и онога који би највише изгубио ако велики послодавац дође у то подручје. Тибсов живот је очигледно у опасности, али он истрајава у врло набијеном и расно експлозивном окружењу док убица не буде пронађен.
Дирљива прича о пријатељству између темпераментног и спонтаног Грка и једног атипичног и суздржаног Енглеза. Прича о сукобу и додиру различитих менталитета и култура.
Филм говори о генералу Џорџ С. Патону током Другог светског рата, почевши са преузимањем заповедништва над деморализованим америчким снагама у Северној Африци након катастрофалне Битке код Кесерин Паса. Суделује у инвазији Сицилије и утркује се с једнако егоистичним британским генералом Бернардом Монтгомеријем у заробљавању сицилијанске луке Месине. Након што је ушао у град пре Монтгомерија, одузимају му заповедништво зато што је ошамарио истрауматизованог војника у војној болници. Тај инцидент, уз стандардну навику да се често обраћа новинарима, доводи га у невољу с Вашингтоном, који га удаљује од инвазије на Нормандију. Касније, он моли свог бившег подређеног, генерала Омара Бредлија, за заповедништво пре него што се рат заврши. Дају му Трећу пешадијску дивизију, а он се истиче преласком преко Француске и каснијим ослобађањем виталног града Бастоња током Арденске битке. Касније, Патон разбија немачки "Западни зид" и сам улази у Немачку.
Последњи филм Кларка Гебјла и Мерилин Монро представља елегију посвећену одумирању старог Запада, од сценаристе Артура Милера и редитеља Џона Хјустона. Гејбл тумачи улогу Геја Лангланда, средовечног каубоја који путује кроз пустињу и ради на родеу са своја два пријатеља, Гвидом (Илај Волак) и младим Персом Хауландом (Монтгомери Клифт). Тројица мушкараца дођу на идеју да улове дивље мустанге и продају их као храну за псе, али Гејева нова девојка, Розлин Тејбер (Мерилин Монро), самосвесна бивша стриптизета која се недавно развела од свог мужа Реја (Кевин Мекарти) у Рину, згрожена је њиховим планом. Иако су Гвидо и Перс такође заљубљени у Розлин, она остаје уз Реја, сигурна да ће он на крају поступити исправно, без обзира на то што су он његови пријатељи већ почели да спроводе свој план.
